GRUBZON

Kroz duboku šumsku tminu miš jedan u šetnju krene. Dopadne odmah se liji, čim vide oči ga njene. „Mišiću smeđi, kamo si pošao
Zar ne bi na ručak u jazbinu moju došao?“
„Ljubazno od tebe Lijo, no baš mi je žao-
Mene je Grubzon na ručak zvao.“
„Grubzon? Što je Grubzon?“
„Grubzon! Zar nije poznat ti on?
Strašne on ima kljove, na šapama kandže i malje,
Zubi strašni se vide, kad otvori strašne ralje.“
„A gdje ćeš se susresti s njime?“
„Tu, na ovom kamenjaru,
A omiljena mu je hrana pržena lija na žaru.“
„Lija na žaru! Kidam!“ lisica reče.
„Mišiću zbogom“ i hitro uteče.
„Blesava lija! Zar ne zna ona,
Da ne postoji nešto poput Grubzona?“
Kroz mračnu šumu miš dalje krene.
Dopadne odmah se sovi, čim vide oči ga njene.
„Mišiću smeđi, kuda si pošao?
Zar ne bi na stablo na čaj došao.“
„Strašno si dobra, Sovo, no baš mi je žao-
Mene je Grubzon na čaj već pozvao.“
„Grubzon? Što je Grubzon?“
„Grubzon! Zar nije poznat ti on?
Koljena su mu kvrgava,
Iskrivljene nožne prste širi,
A otrovni neki prišt na vrh nosa mu viri.“
„A gdje ćeš se susreti s njime?“
„Ovdje, na ovom potoku blagom
A omiljena mu je hrana upravo sova sa šlagom.“
„Sova sa šlagom? Huu, to me smeta!
Mišiću zbogom,“ Sova odlepeta.
„Blesava sova! Zar ne zna ona,
Da ne postoji nešto poput Grubzona?“
Kroz mračnu šumu miš dalje krene.
Dopadne odmah se zmiji, čim vide oči ga njene.
„Mišiću smeđi, kuda si pošao?
Zar ne bi u duplju na gozbu mi došao.“
„Čarobno dobra si, zmijo, no baš mi je žao-
Mene je Grubzon na gozbu pozvao.“
„Grubzon? Što je Grubzon?“
„Narančaste su mu oči,
Jezičina mu je crna;
Na leđima mu sve ljubičast trn do trna.“
„A gdje ćeš se susresti s njime?“
„Kraj jezera ovog, tu najviše mu prija,
Njegova omiljena hrana- smućkana zmija.“
„Smućkana zmija! Ne čekam duže!
Mišiću zbogom,“ i Zmija otpuže.
„Blesava zmija! Zar ne zna ona,
Da ne postoji nešto poput Grubzona. . .“
„. . . Aaa!“
Pa kakav to stvor je s kandžama i maljama
I strašnim zubima u strašnim raljama?
Koljena mu kvrgava, nožne prste širi
A otrovni prišt vrh nosa mu viri.
Narančaste su mu oči, jezičina mu je crna:
Na leđima mu ljubičast sve trn do trna.
„O, pomoć! To je on!
To je strašni Grubzon!“
„Moja omiljena hrana!“ Smije se Grubzon od uha do uha.
„Ukusan bit ćeš na komadu kruha!“
„Ukusan?“ reče miš. „Tako me ne zovi!
Jer od mene jeza sve u šumi lovi.
Pođi za mnom i vidjet ćeš sada,
Kakav strah od mene vlada.“
„U redu,“ Grubzon će. U smijeh prasnu zatim.
„Ti kreni naprijed- ja te pratim.“
Išli su dugo kadli Grubzon stane,
„Čujem neko siktanje u lišću sa strane.“
„To je zmija,“ reče miš. „O, zmijo, bok!“
Zmija pogleda Grubzona i doživi šok.
„O, bijedna ja!“ reče, „Mišiću, zbogom,“
I otpuže u duplju pred mišjom nogom.
„Vidiš?“ miš reče. „Što sam ti rekao.“
„Zadivljen sam!“ Grubzon je dočekao.
Išli su i dalje, kadli Grubzon stane,
„Čujem neko hukanje tu naprijed sa grane.“
„To je Sova,“ reče miš. „O, Sovo, bok!“
Sova pogleda Grubzona i doživi šok.
„Jadna ja!“ reče, „Zbogom, poslovi zovu,“
I krila kući ponesu sovu.
„Vidiš?“ miš reče. „Što sam ti rekao“
„Zapanjujuće!“ Grubzon je dočekao.
Još malo pođu, kadli Grubzon stane,
„Čujem zvuk šapa kraj staze, sa strane!“
„To je lija,“ reče miš. „O, lijo, bok!“
Lisica pogleda Grubzona i doživi šok.
„Upomoć!“ reče, „Zbogom, šape mi se tresu,“
I u jazbinu njenu hitre je noge odnesu.
„Pa, Grubzone,“ reče miš. „Jasno sad to je?
Koliko samo svi mene se boje!
Želudac već mi strašno zavija.
Grubzon na komade- to mu najviše prija!“
„Grubzon na komade“ Grubzon reče,
I poput vjetra hitro uteče.
U šumi je tamnoj zavladao mir.
Na kamenu mišić sjedi i gricka žir.

Julia Donaldson